Dosta je više: Zašto nas uopšte zanima šta Dodik ili Vukanović misle o Zmajevima?

Vrijeme je da prestanemo biti taoci tuđih kompleksa i jeftinih političkih poena.

Svaki put kada se u javnosti postavi pitanje: “Hoće li Milorad podržati repku?” ili “Šta je Vukanović rekao o pobjedi Bosne?”, mi zapravo hranimo njihov ego i dajemo im prostor koji ničim nisu zaslužili.

Navijači se ne kupuju, oni se rađaju

Reprezentacija Bosne i Hercegovine nije politička partija pa da joj treba koalicioni partner iz Laktaša ili Trebinja. Zmajevi su emocija, a emocija se ne može dekretom narediti niti uskratiti.

Dok mi čekamo njihovu potvrdu, tribine u Zenici, Sarajevu, ali i u Beču, Berlinu i Zenici gore. Plavo-žuta armija je tu, postojana i glasna, i njoj ne treba pečat nikakvog kabineta da bi znala koga voli.

Parazitiranje na sportu

Političari poput Dodika ili Vukanovića koriste reprezentaciju isključivo kao alat za polarizaciju.

Jedni ignorišu jer im to učvršćuje bazu “patriota” s druge strane granice.

Drugi kalkulišu kako bi ispali “umjereni” ili “narodni”.
U oba slučaja, sport im je zadnja rupa na svirali. Zašto bismo trošili i sekundu vremena na ljude kojima je gol Edina Džeke samo još jedna stavka u dnevniku za prepucavanje?

Mi smo svijet, oni su lokalna buka

Pogledajte tribine bilo gdje u Evropi. Od Skandinavije do Turske, naši ljudi dolaze, troše zadnju marku, putuju hiljade kilometara i plaču uz himnu. To je legitimitet. To je snaga. Ta masa ljudi je toliko velika i moćna da je mišljenje nekog političara koji dalje od svog atara vidi samo problem — apsolutno irelevantno.

Suština je jednostavna: Reprezentacija pripada onima koji je osjećaju, a ne onima koji je koriste za TV duele.

Ignorišite nebitne

Pustite ih neka navijaju za koga hoće, neka ignorišu koga moraju. Naše je da punimo stadione, grlimo se kad pobijedimo i tugujemo kad izgubimo. Onog trenutka kad prestanemo pitati “šta oni kažu”, postat ćemo slobodni da istinski uživamo u onome što volimo.

U trendu